Čuješ li svoj glas? Ume da bude buka. Nekada u tebi odjekuju glasovi nametnutih autoriteta koje si prisvojila. Oni umeju da budu glasni jer ni sami sebe nisu čuli pa viču na tebe i mame tvoju pažnju i strahopoštovanje. Zauzimaju tvoj prostor. Odjekuju i oni koji su te zastrašivali pa si ćutala da ih ne naljutiš. Oni koji su ti obećavali darove za koje nisi znala da ih već imaš. Oni koju su pretili sankcinama dok si verovala da se i sama ne pitaš. Koliko god da ih ima, koliko god da su glasni, tu negde je i tvoj glas.
Znaš li uopšte kako zvučiš?
Prepoznaješ li ton svoje autentičnosti? Ili si pobrkala šta je čije? To je onaj glas koji zna kada postupaš u skladu sa sobom i životom. Koji te usmerava kada skreneš, odeš od sebe, svojih potreba i stremljenja. To je onaj glas koji zna, ali je više od saznanja. Prepoznaćeš ga uvek, ne samo po svojoj mudrosti, prepoznaćeš ga po osećaju. Načulji uši, slušaj telo. To je onaj osećaj, osećaj da si tu gde treba da budeš, osećaj sklada i mira. To je ona reakcija tebe cele kada (ne)postupaš u skladu sa sobom.
Samo za taj osećaj
To je onaj osećaj, ono saznanje da činiš ispravno. To je ono unutrašnje odobravanje koje postoji uprkos strahu, bolu, brizi. To je odgovor nas samih na nas same. To je onaj istinski i iskonski glas iz dubine našeg postojanja koji je uvek tu i koji nas vraća kući. Sebi. Onaj glas koji nas vraća nazad kada se izgubimo, koji nas vraća našim principima, osnovama, vraća da živimo produktivno u harmoniji sa sobom. Koji ne odustaje u pozivu da postanemo ono što potencijalno jesmo. Taj glas je čuvar. Čuvar našeg inegriteta, naše energije, naše autentičnosti i vitalnosti. To je glas same ljubavi.
Znaš zašto baš ljubavi? Jer ona nije zaokupljena time da budeš u nekom kalupu, poslušna, efikasna, ne guši te socijalnim očekivanjima, moram, trebam, ne gnjavite kojekakvim dužnostima, ne uslovaljava tvoju vrednost i ne daje ti lažne definicije uspeha koje moraš da pratiš da ne bi bila kažnjena i da bi kobojagi vredela. Ona te priznaje, poštuje i podstiče da budeš na najlepšem mestu, sa sobom, svojim potencijalima, svojom nežnošću, sposobnostima, mogućnostima, uvek usmerena da nađe način da one cvetaju, baš takve kakve jesu. Slušaj, nije teško prepoznati baš njen glas, ako slušaš pažljivo i otkloniš buku. Odmah ćeš je prepoznati po miru, po snazi i nežnosti, prisutnosti, hrabosti i dopuštanju.
Čuvaj se otpupelosti na svoj glas
Ma kako se ti drugi autoritetu prikazuju uzvišeno ne slušati svoj glas znači biti bez svog Ja. U nemiru, obeshrabljen, zavistan i jednostavno nesrećan.
Svaki put kada kažeš “Da i ja tako mislim”, kada nije tako, gušiš svoj glas. Svaki put kada kazeš “Važi još i ovaj put” dok se grcaš čineći što ne želiš, gušiš svoj glas. Svaki put kada zatvoriš oči da bi gledao tuđim očima, gušiš svoj glas. Svaki put kada poveruješ u tuđe, a ne u svoje činiš da tvoje Ja nestaje. Nestaješ ti. I ma kakva ljuštura ostala posle toga, tebe tu više nema.
On čuva tvoje interese, čuva tebe, tvoje vrednosti. Pogledaj kako svet izgleda onda kada svako odluči da ućutka svoj glas. Paradoksalno, onima kojima najviše treba da čuju taj svoj glas, taj glas je najslabiji.
Pojačaj glas. Slušaj ga. Utišaj buku lažnih autoriteta i čuj svoj. I ne odbijaj da slusaš sebe. Možda čuješ slabašno, možda ti je još uvek nerazgovetno, ali nauči. Nauči kako da slušaš i razumeš svoj glas. Posveti se tome. Nauči da slušaš sam sebe. Budi sama sa sobom. Prekini da ideš u bezbroj besmislenih aktivnosti samo da izbegneš da čuješ sebe iz nekih fantazija koje prouzrokuju strah. Daj sebi vremena da uspostaviš odnos sa sobom. Odnos se gradi. Uči o sebi. Možda ti neće odmah biti sve jasno. Možda će ti trebati vremena. Naštimuj se na sebe.
Jer tu počiva tvoj identitet. Tvoj integritet. Tvoja ljubav i zadovoljstvo.
Ivana
Ivana Paunović 