Kada sanjate prilično ste kreativni. Izlazite iz uobičajnog toka i vizura onoga što ste na javi. Obično te utiske čujem kroz: “Kako čudno, kako mi je to palo na pamet?”, “Ne razumem otkud to u snu, odakle je to došlo?”.
Bude nam neobično i neshvatljivo kako nešto može da se desi u našoj glavi a da nemamo ideju kako se tu pojavilo niti šta znači. A ipak, primetite, vaše je i vi ste to stvorili.
Umetnost je za društvo ono sto je san za mentalni život
I možemo reći jedno čudo, jedan glas vas, vaše prirode i iskustva koji se manifestuje kroz slike snova. I svaku noć ih stvarate. I svaku noć imaju svog smisla i svoje poruke. Vama od vas.
Baš kao slike umetnosti, san je most izmedju reda i haosa. Most svesnog i nesvesnog. Poznatog i nepoznatog. Most koji može da vodi ka novim teritorijama, novim spoznajama i tako da širi naš život i naše mogućnosti.
I kako je govorio Šopenhauer da nauči naše budno neznanje.
Snovi su vizije, nisu potpuno artikulisane tvorevine. Čekaju našu svest da ih artikuliše i čuje, primeni.
Proces
Kada se vizije pretvaraju u umetnička dela počinju da transformišu ono što se ne razume u, za početak, ono što može da se vidi. A to je uloga umetnika. Oni su deo procesa civilizivanja. I u tom procesu kao i u analizi snova počinjemo od onoga što ne znamo. Tada nismo u potpunosti u sigurnosti i kontroli ishoda. U suprotnom mogli bi kao i kroz san samo prosto da kažemo šta mislimo.
Ali umetnike i san vodi i nesvesno, osećaj, intuicija, sposobnost uočavanja obrazaca i sam izraz nije potpuno artikulisan u nama poznatim formama.
Spoznaja
Umetnik, kao i analizant, se suočava i hvata i koštac sa nečim što ne razume, inače nije umetnik. Ulazi u nepoznato, oseća, analizira, suočava se sa otporima, prati cilj uprkos neprijatnostima, povezuje se, uči i na kraju dolazi do uvida i forme u kojoj će novu saznanju koristiti u svom delu, pardon životu.
Promena
Kada umetnik u tome uspe daje nama publici kroz to delo još uvida i pobudjenja. Svet postaje bolje i razumnije mesto. Mi posmatramo to umetničko delo, čito te redove, osećamo tu pesmu, uživljavamo se u tu dramu i odlazimo novi, sa novim spoznajama. Baš kao i u radu sa snovima.
Ivana
Ivana Paunović 