Ima jedna važna razlika deteta i odrasle osobe. Imamo neke privilegije odraslog doba koje spiranjem odgovornosti možemo da zaboravimo:
Možete da birate sa čim i kim se okružujete
Znate, vrlo lako se dolazi do utiska da je ona sredina koju poznajemo predstavnik celog sveta. Partner koga birate, prijatelje, poznanike, kolege. Iz tog utiska lako možete vođeni strahom da zaboravite da to što neko smatra glupim, lošim ili ludim neko drugi lako može, ne samo poštovati nego i duboko ceniti.
Zbog nepoznavanja sveta možemo duboko patiti
mnogi čitavog života. Ta usamljenost nije samo povod za bol, ona rasipa energiju u nepotrebnom naporu da očuvate psihološku nezavisnost uprkos sredini. Ona budi strah da svoje ideje pratite i realizujete. Koristitite veliku količinu mentalnog zdravlja da se pokažete “normalnim” u sredini koja jednostavno nije vaša norma(lnost). Opasno je po život vaše individualnosti i autentičnosti da donosite ovakvu odluku.
Buscador
Volim ovaj španski izraz “buscador”: onaj koji traga, koji traži, koji se kreće i ovaj izraz nas može voditi u dalje redove.
A kažu ko traži naći će.
Znate li koliko primera ljudi imamo u sadašnjosti i kroz istoriju koji su pronašli svoja jata tek nakon sto su pratili i ispoljili sebe, tragali i hrabro dopuštali sebi da budu? Znate koliko njih su na tom putu birali usamljenost i hrabro joj se prepuštavli pre nego da prodaju sebe za malo lažne sigurnosti? Ukoliko ne znate tražite, istražujte i upoznajte svet. Precrtajte granice koje su i koje ste crtali oko vas. Dopustite svesnosti da traga i da se širi i naćiće te ih.
I da, ova tema je ključna za vaš život. Dok je kao takvu ne vidite vašeg (autentičnog) života nema.
A to stvaranje sopstvenog života nije lak put. Biti tako snažan u svom unutrašnjem životu je nešto što se gradi. Snagu razvijate svakodnevnim odlukama da budete na ovom putu. Za tako nešto nam svima treba saosećajna sredina.
Uslovi za rast i razvoj
moraju postojati. Nije dovoljna sama naša želja, pa ni trud. Potrebno je da biramo ljude i sredinu koja je pogodna za razvoj naših talenata i vrlina. Bar onaj deo na koji možemo uticati. Znajte, on nije mali.
Pogledajte, sa kim ste popili kafu, kome ste otvorili svoje srce, kome izrekli svoje intime, sa kim delite svoje mišljenje, vreme i život? Postavite kriterijume i neka oni uvek budu tu da čuvaju vaše vrednosti, vaš put, vaše ciljeve i vaše srce. I nema ovde visokih i niskih kroterijuma. Kriterijumi nisu stvar visine, kvantiteta već kvaliteta vašeg bića i onome ka čemu stremite. I ne morate se svađati i boriti, pustite druge da rade isto onako kako oni to znaju, vi birajte za sebe i tim biranjem otvarajte polja i puteve i za druge, ali čak i tada im dozvolite da biraju. To je na njima.
Puške i pero
Ne možemo ratom doneti mir. Ni u sebi ni oko sebe. Uzmite to što imate, svoje snove, svoje osećaje, svoje misli, svoje pero i njime ispisujte svoje priče i dopistite da budu inspiracija i drugima koji tragaju. Tako se povezujemo sa drugima i drugi sa nama. Tako i širimo svoje vrednosti.
Despotizam većine
može da se izbegne ako počnete od toga da primećujete, da dopuštate sebi da birate, da tragate za vašom sortom. A kada je nađete da je čuvate, negujete i proširujete.
Siguran način da nikada zaista ne pripadate je da se trudite da pripadate svuda
Da je lako činio bi svako
I ovde imate dve opcije.
Prva većinska sa tendencijom ubijanja života u i oko vas. Ona podrazumeva da se usmerite na to koliko simpatija imate od drugih. U tom slučaju usmereni ste na to da “vas” vole i da ste “mili i dragi”. U tom slučaju simpatije okruženja povezujete sa lažnim i izopačenim osećajem sigurnosti i pripadosti. U tom slučaju brutalni ste prema svojim potrebama koliko i drugi u zahtevu da mislite kao i oni.
Druga opcija je da se umesto usmeravanja na to koliko se sviđate drugima usmerite na to koliko se oni sviđaju vama.
Tj umesto na tuđe, na svoje potrebe. Da tragate za onim i onima koji su u skaldu sa vama.
I
ne zaboravite da dodate veznik “i”. Reći “Ne” nekome ili nečemu ne znači nepoštovanje tuđeg izbora i puta već baš nasuprot. To je poštovanje tuđeg i poštovanje svog. Svako “da” nosi neko “ne”.
Stanite ispred ogledala, ispred sebe i odlučite hoćete li odrazu reći da ili ne. I tako svakoga dana.
Ružno je samo ono pače koje ne bira sebe i ne bira svoje.
Ivana
Ivana Paunović 