Šta radiš?

Sposobnost za rad. Dosta vremena na edukaciji za psihoterapeute posvećujemo ovoj temi. Znate li zašto?

Olijevci koji su prošli ovu temu možda bi rekli: da uvidimo povezanost svake bazične sposobnosti za upravljanje emocijama sa kapacitetom za rad. Da naučimo tehnike kako se te sposobnosti odblokiraju kako bi klijenti rešili svoje probleme u radu. Da naučimo šta je rad, kako se razlikuje od igre, zašto je to uopšte važno. Kako da radimo zrelo i ostvarujemo svoje potencijale.

Neki bi možda dodali: da naučimo više o principu realnosti i principu zadovoljstva. Da vidimo kako su one umešane u naš kapacitet za rad. Neko bi uveo Hendrikov pojam principa rada pa naglasio koliko je značajno da znamo da svaki čovek ima potrebu za “efikasnom upotrebom muskularnih i intelektualnih oruđa bez obzira koju sekundarnu potrebu, samozaštitu, agresivnost ili seksualnost” obavljanje rada može da zadovolji.

Pa se ovde još neko nađe inspirisan pa kaže a Jacgues? A značaj usaglašavanja svesnog i nesvesnog. Značaj integrisanosti snage ega da održi svoje funkcije kada je suočen sa anksioznošću i neizvesnošću, da održi princip realnosti i uloži napor da osvesti nesvesno. U pa kada smo ovde neko bi se javio da kaže: čekajte a šta nam Karen Hornaj kaže. Hajde da se bavimo ključnim faktorima kapaciteta za rad. Šta je sa nadarenošću, kakav odnos imamo prema njoj. Kako neurotičnost utiče na nadarenost. Šta je sa našim kapacitetim da se posvetimo jednom polju. Kako to podnosi naš narcizam? Šta je sa samopouzdanjem i uticajem na kapacitet za rad, šta je lažno samopouzdanje, kako ga prepoznajete u radu, šta su posledice njega na rad, šta je realno samopouzdanje, kakve to veze ima sa kapacitetim da donosimo odluke? A samostalnost, zašto nam treba, zašto je se plašimo? Pa tu razbuhtamo diskusiju i učimo li učimo. I na kraju šta je sa izvornim interesom, ljubavi , privrženosti i veri. Sa pozitivnim emotivnim odnosom prema radu.

E tu bih se sada ja umešala.

Prethodne diskusije su važne i možemo uživati u nedogled u njima i to i radimo na edukacijama. Ali danas, danas želim još nešto da vam kažem.

Moj poziv i moj odgovor

Izvorni interes

Raznih sam dana imala. Od polaganja ispita, pisanja seminarskih, otkazivanja ( i zakazivanja) studentskih žurki zbog njih. Briga i slavlja nakon položenih ispita. Od prvih susreta edukacije za terapeuta, prvih otpora i transfera na ličnoj terapiji. Preko drugih i trećih. Preko novih terapijskih pravaca koje sam učila. Preko ( ne) razumevanja materijala. Psovanja meni nejasnog jezika naših dragih teoreticara, do strpljenja i razumevanja istih. Prvih i drugih klijenata. Pitanja kako biti edukator, uh a kako mentor? Kako supervizijom mogu da doprinem širenju principa na druge. Mogu li uopšte? A kojim načinom? A jel isti način za sve? Uuu pa tolerisanje neizvesnosti razvoja tog kapaciteta kod drugih. Da li će oni ostati u procesu ili trampiti za lako i brzo. Koliko je tu do mene. Oh, a koliko nije. Da, raznih je dana bilo. A kako u sve to integrisati moje druge ljubavi, glumu, umetnost, vajarstvo, pozorište? Jao pa to je već blizu i povezano. Kako jačati tu vezu? A internacionalna škola, divna je Španija ali mogu li izgraditi sposobnost na drugom jeziku da prikažem i da povežem, učim i prenesem? I znate, pitanja se nastavljaju, odgovori se formulišu. Raznih je dana bilo. I ljubavi sa ovim poslom i dilema. I pitanja jer to to? Jer sam dobro izabrala. I ljutnje i frustracije i radosti i zadovoljstava.

Privrženost

I jedno nisam uvek tako jasno primećivala. Dok sve to traje, tako kako jeste ja živim sa svojim pozivom. I dok je sve bilo baš tako kako je bilo i kako je sada ne bih menjala ni izbacila ništa. Neka košta koliko košta. Jer svi ti teški delovi delovi su nečega što volim. Eto ga. Sledeći modul edukacije- sposobnost za ljubav i rad su povezane. No bilo kako bilo uvek bi platila ponovo istu cenu. Vredi svaki dinar.

Vera

A onda prevaziđete tu cenovnu kategoriju. Onda uvidite da radeći posao psihoterapeuta i edukatora ili supervizora postajete deo nečega većeg od vas. Jednog učenja, širenja i stvaranja znanja koje putuje i širi se i dotačinje i menja i utiče. Širi one vrednosti koje ste upoznali prvom lekcijom na edukaciji. Otkrivamo ličnu istinu otkalnjanjem lažnih informacija, to je vrednosna orijentacija oli metoda, to je dobar čovek. I tim putem razvijamo ljubav i rad čiji se okviri dotačinju. Kontakt nema granica. To je snaga čoveka. Snaga koju delimo i širimo. Snaga koju ako ne razvijate ne samo da ne uživate ova zadovoljstva nego patite. Ne biti ono što jesmo ne živeti te principe i potencijale ne koristiti svoju slobodu i ne razvijajući svoju odgovornost patimo. I neka je tako. Neka nas svaki dan taj simptom podseća i neka nam ne da da zaspimo mirno pustajući ga niz vodu.

Ljubav

Ne zaboravite uspeh u radu zavisi od puno faktora ali većina je u nama samima. Sam rad mora imati smisao i vrednost za vas. Mora biti vaš poziv. Vaš odgovor. Samo tako mu se možete predati sa svim što imate. Da mu date i da primite. Isti principi važe i u ljubavi.

Yo soy un vagabudo

me voy a mi camino

I znajte, prateći put svojih želja i snova odričemo se stvari ili ljudi koji su nam važni. Dajemo, ulažemo i trpimo, izlažemo se i rizikujemo. I to je bolno. Ma koliko bilo bolno setite se nema ničeg bolnijeg od odricanja od sopstvenih želja, od svojih potencijala, sposobnosti. Od svog integriteta. Jedino bolnije od podnošenja tuge, gubitka, neizvesnosti i straha je njihovo ne podnošenje. I cena koju plaćamo. Sve ono što jesmo i možemo biti. U radu, baš kao i u ljubavi.

I jedno je sigurno. Retko koristim ove reči ali danas to radim svesno i duboko uvereno- svako čuvanje i građenje svog integriteta, svako ulaganje u razvoj kapaciteta za ljubav i rad dolazi sa nagradom. I mnogo je lepa!

Rad vas poziva.

Srećan rad. Volite ga.

Ivana

Ono što radim, ono što je moj poziv- psiholog, psihoterapet, edukator i supervizor