Moram da imam ljubav. Moram da posedujem. Mora neko da me voli. Sve ću da učinim za ljubav. Sve ću da radim da je dobijem. Odmah, sad. Pa čekajte, polako.
Nije ljubav stvar
Gde ste pošli tako nasilnički? Moram, ne mogu bez nje, daj daj, idemo, osvajamo, prisvajamo, otimamo. Manipulacija, lov, strategije, panika, umirem bez nje. Jel’ i dalje mi to o ljubavi govorimo?
Ne.
I zato je tako nikada nećete ni “imati”. Ona se ne poseduje, ne osvaja, ne kontroliše, ne zadržava, ne steže, ne maltretira. To što na taj način dobijete sve je ali ne ljubav koja vam je potrebna. I kada to shvatite ne odustajete jel da? Nego hajmo na drugi objekat ljubavi jer mora da je do objekta ne do vas?
Ne.
Danas sedim sa jednom odlukom. Ne pišem za vas, pišem za ljubav. Zaslužila je i ona da neko pokaže i njenu stranu.
Onde i tada
Ako niste bili zaista voljeni od rođenja vaše preživljavanje je bilo ugroženo. I pre reči kojima biste to opisali to ste osećali. I pre nego što ste shvatili već ste usmerili sve svoje resurse da je uhvatite. Da spasite goli život jer ste zavisili od tih drugih. I pre nego što vam je bilo šta bilo jasno rukovodili ste se ovim moranjem. Kada je ta želja suviše jaka, znate, niste pitali koliko košta, ni vas, ni druge. Samo navali. Po svaku cenu. Čujte, po svaku cenu. I znajte neki vaši najvažniji izbori znali vi to ili ne vođeni su potrebon da “uhvatite” ljubav jer iskustvo “uhvaćene ljubavi” niste imali. One ljubavi koja je mila, nežna, snažna, puna poštovanja, brige i uvek i prvenstveno usmerena na razvoj, na širenje osoba koje se vole. Na širenje granica mogućeg u životu vas, partnera i koncentrično u krugovima svega oko vas.
Uhvati me ako možeš
I tada, za vas hvatanje postaje trka sa život i borba za ljubav i rećićete snove. Ali ti snovi o ljubavi ne smeju biti borba. To je rat, to je agresija, ne ljubav.
Kada prestanete da se borite za vaše snove vi ste ih ostvarili
Jer vidite, tamo negde i tada dobili ste poruke kako se za ljubav bori. Kako da je zaslužite. Kojim veštinama zaslužujete da je dobijete. Neko je osmeh majke i podršku oca dobijao na šarm. Na gutanje suza i veličanje razuma. Na pokazivanje i prikazivanje drugima. Neko je cake kupio na neke oblike razmaženosti, neko na uspešno probijanje granica. Neko je bio voljen kada se podređivao, neko na lažno predstavljanje, neko jer je “sazreo pre vremena”, neko jer je ljubi ga majka njoj za dušu dobar đak, sjajan fudbaler jer tata nije bio. Svako je našao neki način da pokupi mrve onoga što je tada zvao ljubav na račun svoje duše.
E, ali ljubav nije to. Dokle ćemo osvojene ljude i odnose na ovaj način zvati ljubavlju? Dokle ćemo ove veštine manipulacije sobom i drugima zvati ljubav? Ovo su bolom izgrađene veštine za preživljavanje i sticanje sigurnosti koje nisu ni blizu puta ljubavi. Koji su suprotni smer. Ne mogu letom za Švajcarsku stići u Andaluziju. Tako je.
Odricanje
Ma koliko milja stečenih pogrešnim kalkulacijama imate za sever, računica je jasna. Morate se odreći ovih karata, veština i steći nove.
Sada i ovde
Ne možete osetiti, graditi niti širiti ljubav ako ne razvijate svoju sposobnost da volite. Da biste to mogli morate prvo rešiti, razviti i zadovoljiti druga pitanja u kojima ste zaglavljeni. Pogledati tu prošlost koja još živi, osetiti bol koju krijete iza ovih mehanizama, postaviti pitanja šta je zapravo danas sigurnost, kako se ona zapravo gradi. Šta posedujete, ko ste, šta imate, šta dajete, šta činite, šta vam je potrebno. Sa sobom dovoljno ljubavno i kritički i nežno i odgovorno i slobodno da provodite kvalitetno vreme. I onda bez jurnjave kada vidite šta sve sebi možete da date, da vidite šta možete i drugima i svetu a tek onda šta iz te uzajamnosti možete sve da osetite, gradite i dobijete. Ne morate naći sve odgovorne naravno, ali opredeliti se za ovaj smer-da.
Nije ljubav krpa za skupljanje vaših suza, za podržavanje vaših mehanizama kojima ste jurili sigurnost. Nije ona analgetik za brze popravke bez sveti i posvećenosti. Nije ona objekat za vraćanje duga prošlosti. Nije ona tu da hrani vaš bes i nesvesnost. Takve “ljubavi” su uvek duboko ambivalente. A vi ste tada ratnik koji je skrnavi i povređuje i naravno uvek sebe i druge na tom putu. Ne pravite od ljubavi mač koji treba da odseca vaše rane. Ljubav je ono što ih strpljivo neguje, leči i na istom tom mestu stvara tlo za rast svega što možete biti i što sa drugima možete stvarati. A taj potencijal imamo svi.
Danas sedim sa jednom odlukom. Ne pišem samo za vas, pišem za ljubav. Da bude još više nas koji ćemo pisati za nju.
Ne može kako ti misliš da mora. Kako je nekada bilo. Može onako kako nas zrela ljubav uči, nežno, strpljivo, sa poštovanjem i zahvalnošću. Kada ovo čujemo i živimo već smo sa njom.
Ivana
Ivana Paunović 