Prestanete da se borite, pa počnete da prihvatate. Prestanete da osuđujete, pa počnete da razumete. Prestanete da kritikujete, pa počnete da poštujete. Prestanete da bežite, pa počnete da doživljavate. Prestanete da paničite, pa počnete da se suočavate. Prestanete da kontrolišete, pa počnete da se smejete.
Zamenite perfekcionizam za čovečnost. Zavist za zahvalnost. Rigidnost za perspektive. Fantazije za ljubav. Krivicu za odgovornost. Kontrolu za poverenje. Impuls za doživljaj. Manipulaciji za individuaciju. Samovolju za samo- volju. Stagnaciju za rast. I eto ga:
Mir
I da li se za njega “treba boriti”? Da li se mir “mora uspostavljati” i potpisivati? Da li ga moramo čekati ili je on sve vreme tu i čeka nas?
Niko nije kriv
A i kada odemo od njega i kada nas povuku setimo se:
“Ne bi trebalo da mi zavidiš, Zlatousti. Mir kakav ti zamišljaš ne postoji. Ima mira, svakako, ali ne onog koji stalno boravi u nama i ne napušta nas više.
Postoji samo jedan mir, koji se stiče stalno iznova i u koji se iz dana u dan ponovo mora izvoištiti.”
Herman Hese. Narcis i Zlatousti
Ivana Paunović
Ivana Paunović 