Dopustivo ponašanje

je ono koje dopustite.

Kako neko može to i to da mi radi? Tako što mu dopuštate.

Žao mi je ako očekujete neki nastavak ove rečenice. Ali svaki nastavak bi bio igra reči u kojima ćete tražiti značenje, sadržaj koji bi vam opravdao vaše nepoštovanje sopstvenih granica. Sadržaj za koji mislite da će ublažiti bol nošenja sa istinom. Sadržaj za koji mislite da može ublažiti bol povrede koju ste doživeli. Sadržaj koji će hraniti vaše mehanizme odbrane od realnosti.

Neko vas povređuje onoliko koliko to dopuštate.

Ali

ja to razumem.

Ok. Lepo. Ali razumevanje nečijih razloga nema veze sa vašom povredom i svemu što (ne)sledi nakon nje.

Ali

nije svesno.

Ok. Lepo. To što nije svesno ne znači da drugi nije odgovoran i to ne znači da niste ni vi za sebe.

Ali

ja to mogu da podnesem.

Ok. Lepo. Međutim život sa sobom nosi nazvaću ih “stvarne” patnje, realne, sa kojima smo odgovorni da se suočavamo. Dok kod biramo neurotične, ove kojima sami sebi zakuvamo, ne možemo imati snage ni usmerenja za naše razvojne i životne zadatke.

Ali

ja sam kriva.

Ne. Govoreći da si ti kriv(a) izbegavaš da se suočiš sa osećanjem izdaje.

Mislim da je dosta “Ali igre”. Svaki nastavak čini mi se da bi bio “od igračke plačke”.

Dokle neko može da vas povređuje? Dokle mu dozvoljavate. Tačka. Tako je.

Postavljanje granica nije izbegavanje svakog bola

Da biste postavili granicu morate razumeti a tako i znati gde je. Da biste to znali morate osetiti granicu. Morate osetiti bol. Bol vam je oznaka na putu za granice. Ako pokušavate da ga izbegnete nećete ni znati gde su vam granice.

Ako ne osećaš svoj bol ne osećaš ni svoju granicu

Ne znate šta vam ne prija. A da biste znali šta ne prija, jel te mora biti neprijatno. Ako imate tendenciju da izbegavate bol jasno je da ne prepoznajete svoje granice ili da ih vidite onda kada je bol toliko nesnosan da ne možete više da je ignorišete a tada je kasno za postavljanje granice. Ili bar značajnije teže. E sada i ta spoznaja je bolna pa ako ponovo radite isto izbegavate bol i onda ulazite u “Ali igru” i ( potisnutnog) bola je sve više.

I nezgodacijama nije kraj. Ako ste u ovoj situaciji znači da ste sa bolom sklonili i mnogo agresije koja bi vam pomogla da postavite granicu. Da štitite sebe. Pošto ste to uradili znači da ste “isterali sve đavole”.

Ne isteruj sve đavole jer posle ćeš da tražiš đavola

A priroda kompletna kakva je i traži ujedinjenje. Pošto niste celoviti sa sobom oko vas “dolaze” agresivni ljudi tj ona strana vas koju ste sklonili. To su baš oni koji rade šta hoće i kada hoće zarad svojih ciljeva. Oni koji teže dominaciji i moći. Na ovaj ili onaj način. Oni koji svesno i nesvesno su besni jer nisu dobili šta misle da zaslužuju i uzimaju od drugih. Isti oni koji traže krajnje granice dopustivog. Kako drugačije da znaju šta je prihvatljivo? Kao slep čovek u potrazi za zidom. I oni traže da im neko kaže “dosta”. Da je nekome dovoljno stalo do njih i odnosa. Baš kao i vama kojima je važno da je nekome stalo do vas.

Što više osećaš bol to će ga manje biti

Može biti teško ne dati nekome ono što želi, može vam biti teško, žao, možete osetiti krivicu. Možete sebi delovati loše i okrutno no davati nekome ono što ne želite, davati da zadovoljite svoju krivicu, svoje strahove od napuštanja pa hmm i nije neko davanje. A svakako je oduzimanje sebi odgovornosti i učenja iz nje.

Može biti teško da vam neko ne da što želite. Može vam biti teško i bolno no teranje i manipulisanje da dobijete to što želite i nije neko dobijanje. A svakako nije ljubavno. Ni za tog drugog ni za vas.

Imate pravo da kažete “dosta” ima i drugi. To je mesto sastanka, a ne rastanka. Sa vama samima svakako, a možda i sa tim drugim. To je i jedina mogućnost stvarnog kontakta.

Poštovanje sopstvenih granica je i poštovanje tuđih

Da biste dobili to što želite, to što želi svaki čovek: zrelu ljubav počnite od toga da se zrelo volite. Ako se volite nećete negirati sebe ( pa ni drugog) , svoju bol, svoju energiju agresivnosti nećete obezvređivati i svoje granice ćete poštovati. Poštovaćete i drugog koji je u istoj potrazi tako što mu nećete dopustati što ne želite. Tako što se nećete igrati. Tako što ćete reći “Ne” kada mislite ne i onda će svako vaše “Da” biti približavanje. Iskreno bližavanje. Svakako onda kada je i drugi spreman a ne kada vi to želite.

Ako se sretnemo biće lepo,

i to će biti ono što tražite i to će biti ono što vas dodatno ispunjava.

ako ne šta se tu može.

Tada će biti bolno. Tu ne možete ništa u datom trenutku. Podnesite. Ne može se sve kada i kako mi želimo. Pa šta?

Nije strašno samo je bolno. Takođe i istinito, realno i životno. A životno je protočno. A protočno je i prijatno.

Dopustite to sebi.

Ivana Paunovic

psihoterapeut i edukator