Edukacija

Nisam sigurna šta me pre zove na ove misli danas. Zapravo pre su to moji osećaji, želje i potrebe proizašle iz ovoga što gledam i vidim.

Godinama u meni odzvanja rečenica: “Edukovati jeste pokazati nekome šta je sve moguće”. Metod koji sam odabrala za svoj psihoterapijski i edukatorski rad zrelost i zdravlje povezuje sa našim kapacitetom da volimo. Učimo, razmišljamo i posvećujemo se sebi, svom poslu i klijentima za ciljem razvoja kapaciteta za ljubav. Znači edukovati je pokazati nekome šta je sve ljubav. I znate ne razlikuje mi se od prve rečenice jer tek sa tim kapacitetom vidimo šta ljubav sve može. Šta mi možemo, šta može drugi, šta je sve život.

Biću slobodna da napišem da veći deo svog života mnogi usmere da izbegnu bol umotani u štit svojih obrazaca, a privilegija je biti na putu susreta sa ljubavlju. Mnogi, nažalost do tog puta ni ne stignu. Ne žive, ne rode se, ostaju u samonapravljenim matericama karaktera iz kog ne izlaze i ne osećaju život.

Duboko verujem i osećam ljudski kapacitet za ljubav. Duboko verujem, gledam i vidim potencijal koji nam je dat da razvijemo kapacitet za ljubav.

Takođe vidim gde sve grešimo

Edukacija je naše prevozno sredstvo do ljubavi. Svaki psihoterapijski modalitet govori o tome. Svaki nudi neko prevozno sredatvo ka istom cilju. Ali dobijam sve jači utisak da su putnici jako bitni. Jer i kada izaberemo sredstvo mi vozimo.

Zašto se edukujete?

Znate slušala sam reči kolege koji je osnovao univerzitet u Čileu. Kaže prva stvar diskriminatorna za upis jeste kada čuje potencijalne edukante da prvo pitaju za sertifikat. Nasmejao se on a i ja slušajući ga. I Bogami pomislih- sjajno. Sasvim dovoljno da vidite jel i taj čovek svestan i spreman da ide ka cilju o kom govorimo.

Imati ili biti

Isti taj čovek rekao je da samo jedna stvar u ovoj školi ne sme da se radi: slobodno ću a možda i ne tako tačno prevesti njegove reči: Jedino što se ovde ne sme je da se uči. I slušajući ga dalje sklapale su se puzle mojih misli i ispunjavao me je divan osećaj povezanosti i prepoznavanja. Svaka knjiga može da opiše tehniku, ali stav prenosi čovek. Svako može da klijentu kaže tehniku ali menja nas odnos. A za odnos je sposoban samo čovek. Ako je glavno oruđe u radu terapeut onda je važno b i t i terapeut a ne onaj koji prepričava tehnike.

Kuda plovi ovaj brod?

Kaži, svari, objasni, skroluj i sve to da je lepo i lagano i obavezno da je pravo, bez padanja, ka uspehu. A uspeh zovem status, ime, diplomu, socijalnu moć, intelektualni elitizam, potražnju, aplauze, novac, dominaciju i kontrolu. Da imam svega toga što više. To nije život, to nisu autentične potrebe čoveka i to ne treba da je naša edukacija. Mi ne samo da svojim pristupom ne treba da podržavamo uverenja koja vode u ove akcije koje udaljavaju čoveka od njega samog i od drugih već mi edukacijom treba da gradimo suprotan put. Put ka u unutra, u sebe. Put ka drugome i ka ljubavi. Ka razumevanju, prihvatanju, spoznaji, zdravom kritičkom mišljenju, poštovanju, empatiji. Put ka buđenju, stvaranju, solodarnosti, ljudskosti, nezi i uvek i pre svega zainteresovanošću ka čoveku i životu.

Jedi, grabi, vladaj

Mi treba da usmerimo svoju edukaciju, ma o kojoj oblasti da pričamo ka stvaranju a ne samo ka uzimanju plodova. Daj daj daj. Svet mi duguje. Ne. Mi dugujemo svetu. Što smo tu, što možemo. I ta razmena uzimanja i stvaranja plodova je sposobnost za uzajamnost. Ona je osnova svake zrele sposobnosti za ljubav.

Edukacija/ ženski rod/ razvoj, podizanje, vaspitanje, razvijanje emotivnih, telesnih, umnih i moralnih sposobnosti.

Psihoanaliza, ponovno vaspitanje tako je zovemo. Ima još analogija. Sve nam je rečeno ali slušamo li? Živimo li te principe? Falusna inicijativa kako je zovemo, probojna koja žudi za moći, dostizanju, takmičenju, treba i materini pristup. Nega, strpljenje, vaspitanje emocija, poštovanje, empatija. Ujedinjenje dva elementa ljudske prirode u svakome od nas. I o tome možemo pričati i priča se ali u stvarnosti ko zna kako da to nauči? Kako da to prenese? Usmeravamo li se uopšte na ta pitanja?

Stani, budi, uspori da stigneš

Možete li napustiti nepotrebne misli, jurnjave i obrasce zarad toga da osetite i posmatrate. Obrazovanje treba da nas uči da gledamo unutra uprkos tome smo vaspitavani da gledamo spolja. Da budemo slepi.

Masa

Obrazovanje se struktuiše tako da nas stavlja u kutije, bezlične mase koje jure simbole neke moći pa makar i ona bila intelektualna. Suva i bez čoveka. I tada se može lako masom manipulisati. Kao da škole hoće da nas uspavaju, naprave radnu snagu ponosnu što je efikasna za ciljeve o kojima se davno i ne pita. Ali udobno je, lepo i lako. Najozbiljnija stvar udobnosti je konformizam, koji dopušta najveća zlodela.

Obrazovanje koje traži konkurenciju radije nego saradnju je odraz društva koje je duboko bolesno.

Otpor pruža sistem a sada otpor pruža i pojedinac. Posledice su velike i ozbiljne.

Glavni zadatak edukacije treba da bude kombinacija zadovoljstva i discipline,

slobode u prevazilaženju samog sebe.

Kada se pojavi mudrost, pojavljuje se i veća sloboda. Edukacija za odgovornost, ljubav i slobodu. I dalje Sposobnost za ljubav kao takva ne može se razvijati u akademskom svetlu koje sada poznajemo, ona traži drugačiji pristup. Ona nije birokratija, ona nije biznis, ona je van tih tečnika i takav pristup treba i da je prati.

Transformacija

I postoji u svima nama potreba da volimo i ona traži gledanje u sebe, u sopstvenu tamu, u bol. Traži sposobnosti koje svakodnevno pobrojavani na edukacijima. Traži hrabrost da se u njih upustimo ne da ih samo prepričavamo. Ono što je transformativno jeste osećanje bića. Ako se to desi, imaćete lošije ili bolje dane ali ćete zapamtiti ukus biti.

Edukacija ima veze sa samom svešću, sa biti. Sa onim delom od kog zavisi smisao života. Učiti bez tog smisla je besmisleno.

Promenimo pristup da promenimo ( naš ) svet.

Edukovati: pokazati nekome šta je sve moguće. Pokažite sebi šta je sve moguće. Pokažite drugome. Moguće je.

Ivana Paunović

OLI psihoterapeut i edukator