Pravda za bol

i oči za istinu

Ovako možete lakše. Ovako možete brže. Ovo su prečice. Ne morate da se mučite, kod nas ima odlična ponuda. Jedna tehnika, dva načina, četiri koraka. Na klik od vas.

Tako možete da kuvate kafu, jela, smršate, radite, rešite probleme, zaradite, postignete. Tako možete i da volite. I da živite.

Primećujete li šta nam svet nudi? Primećujete li sa čim punimo korpe i srca? Brzo, instant, efikasno, moćno, generisano. I sve je super i dobro smo. I mi i svet.

Ako mislimo da smo dopro zašto bi se pomerali? Ako mislimo da smo budni i svesni zašto bismo otvarali oči?

Nepomični i uspavani ljudi prestaju da bivaju ljudi i sada mogu šta hoće. Slepi i nepokretni možete postati idealni pijuni manipulacije. Prvo sa sobom, pa sa svetom i onda svet sa vama.

A sad adio

Da bismo videli istine unutar i oko nas i da bi na njih odgovarali moramo osetiti i razumeti da smo i kada smo loše.

Ljudi koji pate a da to i ne znaju

Koliko ljudi zaista zna da je loše? Pogledajte oko sebe. Imate li primera parova u braku koji ostaju u istom a jasno vam je da pate. Da su u okovima sopstvenim zabluda i strahova. Da su napravili sebi zatvor. Ljudi na pozicijama u kojima ostaju zaslepnjeni utešnim nagrada a u kojima duboko pate. I ne samo što ne vide kako fizičko i mentalno zdravlje troše, maltretiraju i narušavaju već svoju pozociju zovu uspehom. Imate li primera ljudi na poslovnim, političkim i ljubavnim pozicijama koji narušavaju druge bez trunke ideje i povezanosti sa svojim delima koja su da se razumemo uvek, bili oni toga svesni ili ne, podjednako protiv njih samih koliko i drugih. Samo gledajte oko sebe i postavimo zajedno pitanje koliko ljudi uopšte zna da je loše? Ukoliko se složimo da ih ima i da im je loše onda shvatamo da to što im je loše znači da je negde bol koji ne osećaju. Da bi odgovarali, da bi bili odgovorni, da bi se pomerali u životu i to ne samo horizontalno već i vertikalno moramo znati gde boli. A onda nema lako, prijatno, brzo, ne primećuj bol. Onda to znači da je vreme da odbijamo ove ponude. Onda to znači da je vreme da kažemo “Ne” anesteticima kako bi konačno osetili sebe.

Pravda za bol

A tada je bol orijentir. Teskoba je kompas. Odatle gledamo gde dalje. U odnosu na svoj osećaj. Krči mi stomak idem po hranu, boli me kičma promeniću položaj, posao, odnos, partnera, sebe.

Patnja postoji

Imamo puno želja koje nikada nećemo ostvariti. Smrtni smo. Svi ćemo osetitlo loše iz sveta u kome živimo. Ali to nije sve. O istini patnje govorio je Frojd. O tome da smo mnogo lošije i da nam je mnogo teže nego što mislimo. I razloga ima puno ali evo pogledajte samo očima konformizma. Kada vas pitaju: “Kako ste?” koliko puta ste rekli :”Dobro” a da to nije bila ( cela) istina. Koliko puta samo biramo da nas istina o tome kako smo ne skloni sa puta ( današnjih) planova. Tada je iskrenost sa sobom i drugima luksuz. A patnja koja proističe iz pitanja koliko iskreno živimo svoj život, koliko mu dajemo smisao, koliko plodova dajemo u odnosu na one koje kupimo i kupimo i tražimo još, je važna. Ona je ta koja može da nas usmeri. To je ona patnja koja je sada tako nepravedno označena kao “nepoženja”, “filozofija bez smisla” ( koja ironija) ili “mistična”, ta reč posebno briljira ironijom cele teme, ili “ko ima vremena za to”, “besmislice” i sl.

Marketing i prodaja

I samo pogledajte, pogledajte koliko smisla ima. Zar nije logično da se ovakve oznake stavljaju baš na tržištu na kome se prodaje moć, kontrola, automatizmi, novac, brzina i gubljenje individualnosti i ljudskosti kao takve. To je istina patnje univerzalne neuroze.

Kauzalnost patnje- ignorisanje

Dakle, ne videti. Ne gledati. Dakle sve predhodno hm pa baš i nije tako. “Dobro sam”. “Dobro smo.” ,”Šta će nam crnjaci sada” Ili “Dobro tako je ali hajde malo oladi nije tako strašno”. Ili “Dobro jeste jeste ali šta sada ja tu mogu”. Ili “Jao jeste baš razumem i baš mi je teško nego moram nešto da obavim” Ili “Da da baš je teško ali tu se ništa ne može”.

Nije dobro.

Krugovi (pakla)

Sve ovo je vrtenje u krug. Mi uvek u suštinu znamo i prepoznajem kada se vrtimo u krug. Zato što telo uvek odgovara na krugove, fizički smo sve gore, psihološki smo sve gore. Kada se ne krećemo, kada nema puta, ima simptoma. Nema zadovoljstva.

Da bi bilo puta, moramo ga videti. Da bi ga videli moramo prestati da se vrtimo u krug. A svima nama treba da vidimo put. Treba nam i vodilja na tom putu. Povezanost sa ciljem i naš hod ka njemu. I tu smo već iz kruga ( pakla) izašli na put života. To je transformacija, to je prevazilaženje obrazaca. Neke probleme ne možemo rešiti ali moramo prevazići. Moramo ako hoćemo da živimo. Ne stojimo na stanici vrteći se oko neke ose. Nego put. Zaista. To je unutrašnje putovanje. I tu je važan put, a ne destinacija. A svesnost je to svetlo na putu.

Pravda za ljubav

Kako ste?

Hajmo da napravimo jednu pauzu. Kako ste? Možete li sebi iskreno to sada reči? Da, kako ste baš sada nakon ovih redova?

Jel govorite sada šta vam se svidja i ne svidja u tekstu? Šta mislite? Sa čim se ( ne) slažete? Ill govorite o prošlosti ili šta vas raduje, nervira ili rastužuje što vas čeka nakon čitanja ovog teksta?

Retko odgovaramo kako smo sada. Naš fond reči i kapacitet povezivanja smanjen je. Globalno je smanjen. Ostajemo nekada i u čudu. Šta ja to sada pitam. I ok ako je tako. Samo razmislite šta je tačno čudno u tome da se pitate kako ste i jednostavno odgovorite. Razmislite a možete to uraditi i sa jednim bar blagim osmehom, zar nije zapravo ovo prvo čudno? Da ne znamo i nismo svesni ali da imamo puno reči, saveta, velikih misli i nagadjanja za jedno tako jednostavno pitanje i naravno da nakon svega toga ne damo odgovor. Kao neki studen na ispitu u skeču Monti Pajtona. I nasmejte se, zašto da ne. Hajmo malo na to sebi i drugima da se nasmejemo. I molim vas, ne da obezvređujemo jer onda ponovo radimo isto već jednostavno od srca da se nasmejemo ovoj neobičnoj ljudskoj tendenciji.

Tu smo, a ne znamo da smo tu

i pogledajte šta možemo da vidimo. Tu smo, a ne znamo da smo tu jer nemamo svesnost. Pa čekajte ako dišemo, srce nam radi i krećemo se dakle živi smo, a nismo svesni, jer onda živimo?

Prosto budite tu

Hoćete da probate nešto? Da budete sada tu dok ovo čitate. I to je to. Budite prisutni. Mogu li vam pomoći sa još nekim uputsvom za “prosto budite tu”. Mislim da ne. Budite svesni, sebe. Samosvesnost. Toliko.

Naravno, opcija repeticije istog kruga je u opticaju. Možete i to. Vidite da li vam se isplati ta opcija, daje li vam nešto? Dobro, ako ne hajmo dalje.

I da dodam ako pripadate onima koji su sad u konfliktu kojeg možemo nazvati biti (pristutan) ili ne biti ( prisutan) neka. Nasmejte se činjenici da ste svesni konflikta, da vas boli ali da imate svetlost ( svesnost), put i cilj. Pružili ste bolu šansu. Hvala u njegovo ( vaše) ime. Samosvesnost je ipak posao. Ona nije samo kognitivna ona i boli. Takva je. Mudrost je povezanost ova dva. Ili ne razdvajanju nečega što je već povezano. Mudrost koje je u osnovi prihvatanje i poštovanje da je bol deo puta.

A kada smo na putu tada rasteno, tada cvetamo. Rast i razvoj pa šta drugo to znači. No kako da rastemo ako ne prihvatano život ( u nama ).

I drugima

A ako kao takvog volimo i poštujemo život, a on je i u drugima onda možemo i poštovati druge. Njihov život i put. Ali pogledajte na trenutak odakle smo krenuli ovaj naš današnji put. Od veze instant kulture prepune zadovoljstava i prebukirane jednom rečju: “Ja”. Tu solidarnosti nema mesta. Šta ona beše? Uzajamno prepoznavanje, povezanost kao i uzajamna odgovornost. Kod “Ja” nema ni individualne odgovornosti. Oh, još jedan krug ( pakla).

Živeti identifikovan sa “Ja pa ja” znači i živeti sam. Živeti bez zainteresovanoati za drugog. A takav život bez ljubavi pa imate li sliku suve zemlje koja puca usled nedostatka vode? Pa možemo reći da je to takav život.

Znate li za eksperiment u kome su pacovi pritiskajući polugu dobijali hranu. Zaplet se desio onda kada je sa sledećim pritiskom poluge ona nanosila bol drugom pacovu i na svaki sledeći pritisak drugi pacov bi vikao od bola. Možete li pretpostaviti šta je pacov izabrao da povredi drugog ili dobije hranu?

Važnije je bilo ne povrediti drugog. Zaštitio je drugog. Šta bi bilo da je u tom eksperimentu danas čovek?

Mešanje vrednosti i cene

Zato nam ostane pitanje da li vrednost merimo onim što je unutra ili cenama današnjeg tržišta. Ovako Ja ide spolja, izbegava bol, ignoriše i zatvara se za ljubav.

Ne znamo gde boli i ne znamo šta gubimo

Ne znamo jer ne saznajeno. Ne saznajeno jer ne koristimo čula i osećaje za saznavanje. I zato je važno, zaista važno : ” Kako ste?” i da važna je zainteresovanodt za to kako je drugi. Zainteresovanost za ljubav prema sebi, što znači i prema drugom. I da važno je da imate saznanje bola. I da važno je da niste instant, da niste proizvod tržišta.

Zato je svesnost i svesnost bola koji je sastavni deo života ključna za ljudskost, za život. I zato na kraju i na početku:

Pravda za život!

Ivana Paunovic

OLI psihoterapeut i supervizor